Love babuške na napuštenom gradilištu na Salajci

Eto polako pa ce opet biti mocvara u Vojvodini i razne "zivotinje" ce se razmnoziti tu...kao sto je i nekad bilo

Salajčanin sam već 50 godina. Salajku volim i živim u njoj.Gledam juče vijanje Božića i ne mogu da verujem. Medju okupljenim svetom, najmanje salajčana. Na prste dve ruke da ih nabrojiš.Moj komšija Slavko, uparadjen, baš u to vreme, "ide malo do grada, da prošeta", Rada, pred čijom kućom se manifestacija odigrava, nije ni izašo na ulicu. Zima mu. Bunja, Jova Bulka, Veker,Bata zlatar, svi stari salajčani, koji žive u Novom Sadu, ne u Nemačkoj, Švedskoj, Americi, nisu došli da prisustvuju, dogadjaju, koji Iga, njegov Mičko, Laza Lazicin i njegov Bane, s puno ljubavi i upornosti, pokušavaju da održe tu tradiciju. Juče, to bilo tužno gledati. Pa šta dalje očekivati od salajčana? Da rešavaju salajačke probleme, kad ni na veselje neće da dodju? A tek o salajačkoj večeri, da ni ne govorim.Uglavnom ne dolaze, svi nešto i na nekog duvaju. E moji salajčani... A smetaju vam novodošli bosanci. Ne bi bilo loše da se na njih ugledate, pa da živite kao što su nekad u salajci živeli vaši očevi i dedovi. Sedeli na ulici, družili se, pomagali jedni drugima i na slave jedni kod drugih išli.Šta bi oni rekli da su videli jučerašnje vijanje Božića? Sram nas bilo.

plaćam piće onome ko objavi moje "muke" sa parkingom!

Na Google Street view tamo sede pecarosi vec neko vreme.

Odrastao sam bas tu, bas u toj bari sa sve babuskama, pacovima i zmijama.

Salajka je nekad bio vrlo zivahan kraj. Kucice zanatlija, trgovaca, ljudi koji su radili u industrijskoj zoni bas tu blizu odmah preko puta, bile su pune veselih i srdacnih ljudi. Secam se utakmica na slavijinom igralistu koje nije imalo nista vise od nepokosene trave, ogradjene zardjale zice koju smo preskakali da bi se na toj travi igrali. Moja Partizanska, uvek bucna, uvek puna saobracaja, ali mi smo je takvu upamtili i prihvatili. Kad napustas grad sanse su velike da ces bas proci tuda. Rasli su u njoj glogovi koji su boli oci i smetali gradu. Naravno poseceni su, a bili su simbol naseg kraja. Toliko toga se promenilo... Danas tu su trzni centri, rupe pune vode, asfalt koji traje godinu ili dve, zgrade koje nicu daleko od kuca uz prugu govoreci nam kako treba da se sklonimo, da nestanemo jer mi Salajcani za njih nismo vise bitni. Uzeli su nam glas, uzeli su nam pare, otece nam i kuce, ali uspomene ne mogu ma koliko bili halavi.

Dragi citaoce,

Danas je moj kraj vecni poligon za bager a sutra ce biti jedna siroka ravna pista gde ce da prodje koridor sa celokupnom svitom politicara i ministara da se slika, zato zelim samo da mi ispunis jednu zelju, da ih komentarises cesce i da ih pljujes vise jer ti ne misle dobro, nikad to nisu ni mogli, ljudi bez morala, bez casti, bez korena koji seku i cupaju sve sto im bode oci.